Emocije su fascinantne. Kao i boje jeseni, prepliću se i stapaju, ali su zapravo različite- slične i nikada identične. Među njima, ljutnja, bes i frustracija često deluju kao bliski rođaci na porodičnom okupljanju: svi se poznaju, ali svako ima svoj karakter.
Šta su ljutnja, bes i frustracija?
Na prvi pogled, ove emocije mogu izgledati kao tri lica istog problema. Ali razlika je suptilna i važna.
- Frustracija je osećaj koji nas obuzima kada se suočimo sa preprekom koja nas sprečava da postignemo ono što nam je važno.
- Bes je snažan priliv energije koji se javlja kada osećamo da su naše granice povređene.
- Ljutnja je poput deteta koje prekrsti ruke i duri se jer stvarnost nije onakva kakvom je zamišlja.
Frustracija: Kad želimo, ali ne možemo
Frustracija je onaj osećaj kada organizujete iznova i iznova dugo očekivano zajedničko putovanje, ali vam neočekivanje okolnosti to ometaju i stalno nedostaje još nešto… To je kada želite da radite, ali vas internet sabotira. Kod neurotipičnih osoba frustracija se obično manifestuje kao nemir, osećaj nemoći ili blaga iritacija. Bar dok se ne akumulira.
Kod neuroatipičnih osoba, frustracija može izgledati drugačije. Ona može izazvati intenzivnu anksioznost, povlačenje ili burne reakcije. Ključ za razumevanje frustracije leži u njenom osnovnom uzroku- naša potreba, koju želimo sami da zadovoljivo, nije ispunjena. Vrlo često se ovo dešava kada radimo na nečemu što nam je jako važno. Pa bila to torta, novi duborez ili odnos u kome, koliko god da se trudimo, izgleda da kidamo listove sa drveta koje buja.
I šta da radimo sa frustracijom?
Ključna stvar je da svaku emociju prepoznamo. Emocije su kao poruke, treba samo da ih primimo. Možemo odabrati i da ne postupimo po njima. To je kao armija revnosnih poštara koji vam donose telegrame, ali ste zabarikadirani u kući i pravite se mrtvi. Oni obilaze oko kuće, guraju telegrame ispod vrata, kroz prozor, a nekima pada na pamet i da se veru po krovu kako bi poruke ubacili kroz ugašeni odžak. Nezgodno. Emocije samo žele da nas obaveste, kao navigacija, da smo negde skrenuli levo kod Albukerkija.
Tako je i sa frustracijom. Ona nam prvenstveno govori da to nešto na čemu radimo, da nam je to vrlooo važno. I na tom putu imamo prepreke. Neke kao stenčuge, neke kao nevidljivu prepreku o koju se olupamo. U tom smislu, frustracija je prilika za prilagođavanje. Ne potrebe, već načina. U pronalaženju alternativnih načina često nas blokira strah od greške. A greška ne postoji, to je samo trenutni rezultat koji nam se ne sviđa. Pa mislite li, stvarno, da je i jedan naučnik do novog patenta došao iz prve?
Za slučaj da je frustracija rezultat komunikacijskog nesporazuma, samo vežbajte komunikaciju, izrazite svoje potrebe jasno, bez osuđivanja, napadanja i iznude i koristite Ja rečenice.
Bes: Energija za postavljanje granica
Bes je poput vulkana – eksplozivan, moćan i, ako se pravilno usmeri, izuzetno koristan. To je energija koja nas podseća na to da je naše pravo da kažemo „NE“, da se zaštitimo i da branimo ono što nam je važno. Naše pravo da kažemo „NE“ razvija se između prve i treće godine života. I kada god ne možete da kažete „NE“, da postavite i očuvate granicu, za kormilom Vašeg života je trogodišnji Vi, uplašen/a, zbunjen/a, sa mnogo manje kapaciteta i resursa nego što ih Vi danas imate. Kao intenzivan priliv energije bes nam govori da su naše granice narušene i daje nam energiju da ih vaspostavimo i sačuvamo.
Međutim, u društvenom kontekstu, bes je često zabranjen. Ženama je posebno uskraćeno pravo na zdrav izraz besa jer se od njih očekuje da budu mirne, tihe i usmerene na tuđe potrebe. A muški bes, sa druge strane, prikazuje se kao agresija. Zapravo, dobro usmeren bes je u osnovi sjajnih osobina, kao što su borbenost i istrajnost.
Bes često osećamo u čitavom telu, kao pritisak, u rukama, grlu i glavi za koju pomislite da će Vam eksplodirati. Super vest je da je ovo kratkotrajna, eksplozivna emocija koja priđe čim su granice ponovo uspostavljene.
A kada govorimo o neuroatipičnim osobama, njihov bes nas plaši. Najčešće ne znamo koje i kakve granice su im povređene, a oni često nisu u stanju da nam objasne šta da uradimo ili da prestanemo da radimo.
Ljutnja: Kad stvarnost ne prati naša očekivanja
Ljutnja je emocionalna verzija deteta koje sedi na podu prodavnice i vrišti jer mu niste kupili igračku. Ona dolazi iz osećaja da život ne ide kako smo zamislili. Zamislite, nevaljala stvarnost ne prati naša očekivanja.
Često je osećamo u stomaku ili grudima, a prati je unutrašnji dijalog poput: „Ovo nije fer!“ ili „Zašto se ovo dešava meni?“ Ljutnja nije ni dobra ni loša – ona je jednostavno signal da se naša stvarnost ne poklapa sa našim željama.
Kada govorimo o načinima da se nosimo sa ljutnjom, ona je zapravo prilika da preispitamo svoja očekivanja. Svađanje sa stvarnošću je krajnje nepreporučljivo, sem ako ne volite da gubite u 100 od 100 situacija. Stvarnost je takva kakva jeste. Samo naučeni smo da se više bavimo time kako ne bi trebalo da se dešava nešto što se upravo dešava (recimo, ne bi trebalo da je 19 stepeni u sred zime, ili cene ne bi trebalo da budu ovako visoke) umesto time kako da se sa stvarnošću nosimo i šta sa tim možemo da uradimo. Stvarnost je takva kakva je i razmatranje da li je ili nije trebalo da bude tako kako je krajnje bespredmetno, i odličan je način da se osećate loše, da imate utisak da ste kao nešto radili, a da zapravo uopšte niste probali ništa da promenite.
Veza između ovih emocija
Ako bismo ove tri emocije posmatrali kao nijanse, frustracija bi bila svetlosiva – osećaj da često ništa nije crno-belo. Bes bi bio jarko crven – intenzivan i usmeren. Ljutnja bi bila narandžasta – mešavina razdražljivosti i potrebe za promenom.
Frustracija: „Ne mogu da postignem ono što mi je važno.“
Bes: „Ugroženo je nešto što mi je važno.“
Ljutnja: „Nije onako kako ja mislim da treba.“
Vaspitanje i emocije: Kako nas uče o ljutnji
Ljutnja je često prikazana kao emocija koju „zaslužujemo“. Kada dete ne ispuni očekivanja roditelja, često čuje: „Naljutio si me.“ Na taj način, ljutnja postaje poluga za kontrolu i manipulaciju. Posebno napominjemo da manipulacija nije nužno loša i da je upravo vaspitanje primer manipulacije koja je, ne samo potrebna, već neophodna.
Kasnije, u partnerso-porodičnim odnosima, vidimo kako se ova dinamika nastavlja kroz fraze poput: „Ako me voliš, ti nećeš hteti da se ja ljutim.“ Ovo ignorisanje osnovne istine da je svako odgovoran za svoje emocije vodi u nezdravu dinamiku. Svako je odgovoran za svoje misli, osećanja i ponašanja. Ali on me je naljutio! Ne! Mi smo dozvolili sebi da ne prihvatamo realnost. I tu uopšte ne mislim na prihvatanje neprihvatljivog. Ili nešto svrstamo u kategoriju prihvatljivog ili preduzimamo sve, apsolutno sve, što je u našoj moći da to promenimo.
Protivodgovor: Ako me voliš, ti nećeš ni želeti da radim ono što ne želim. Ovo je rečenica koju često ponavljam ljudima sa kojima radim. Sve se može prevesti na sex, i odmah bude jasno,ali ovo je jasno čak i u primeru sa hranom. Ne, ja neću jesti zato što si ti gladan/gladna. Kao što ne možete da pijete vodu umesto nekoga, tako ne možete ni učiniti da se neko oseća dobro (ako ne želi).
Kreativni potencijal emocija
Kao i sve emocije, ljutnja, bes i frustracija imaju svoje zdrave i kreativne načine izražavanja. Kada ih prepoznamo, razumemo i kanališemo, one postaju alati za rast, postavljanje i gotovo automatsko održavanje granica i izgradnju odnosa zasnovanih na poštovanju i poverenju.
Emocije su tu da nam služe, kao kompas, ne da ih izbegavamo i svakako ne da nas kontrolišu. Učenje da ih razumemo i koristimo na pravi način jeste ključ za emocionalnu pismenost i zdrav život.
Оставите одговор